Slikar & revolucionar // odlomak iz romana PUTOVANJA

Neko:
- Veza između zaverenika iz „Crne ruke“ i komunista bio je Moša Pijade koji je bio pripadnik i jednih i drugih. I kao da je upravo on inicirao obnovu sudskog procesa iz 1917. godine. Josip Broz u sve to nije želeo da se meša. Što bi se reklo, to su bila srpska posla.

Pajaco:
- Srpska posla koja je vodio i o njima brinuo jedan Jevrejin. Poslednji naš susret sa njim bio je u Jajcu novembra 1943. godine. Dakle, od tada je prošlo deset godina.

Neko:
- Prema podacima koje je moguće naći na Internetu, ja bih zaključio da je revizija Solunskog procesa prilično traljavo vođena. Sve se unapred znalo, zaverenici će biti proglašeni nevinim... Premalo je bilo i svedoka...
Možda su se komunisti pokajali što su se u sve to upuštali? Kakav Apis, kakav major Vulović, dobrovoljac Malobabić... Pametan čovek ne bi želeo da sa njima ima bilo kakva posla. Daleko im bila lepa kuća!

Pajaco:
- Moša Pijade prvi put iz istorijske tame jasnije iskrsava 1906. godine kada kao šesnaestogodišnjak odlazi u Minhen na školovanje. Slikarstvo je njegov izbor. 

Neko:
- Iz Minhena, on produžava za Pariz da bi četiri godine kasnije ponovo bio u Beogradu.
Ono što veoma brzo uviđa jeste da se u Srbiji od slikarstva ne može da živi. Zato postaje novinar. To je sigurnije uhlebije.

Pajaco:
- Po okončanju Balkanskih ratova Pijade odlazi u Ohrid gde radi kao nastavnik crtanja u lokalnoj gimnaziji.

Neko:
- Njegova egzistencija kao da počinje da se zaokružuje. Ali na Balkanu je sve neizvesno i nestalno. Započinje još jedan rat.

Pajaco:
- To za posledicu ima Pijadin povratak u Beograd, i povratak novinarskoj profesiji.

Neko:
- I to je tek privremeno jer austrougarska vojska okupira srpsku prestonicu. Za razliku od većine drugih Moša Pijade ne napušta Beograd. Ne smeta mu da živi u okupiranom gradu, kao i da se svakodnevno mimoilazi sa  neprijateljskim vojnicima.

Pajaco:
- Isto tako mu nimalo ne smeta da jedno vreme radi kao konobar i to u Ćupriji. Kao da su sva konobarska mesta u Beogradu već bila zauzeta, pa eto da ode malo na jug.

Neko:
- Sloboda dolazi oktobra 1918. kada srpska vojska trijumfalno ulazi u Beograd. Sasvim očekivano, Pijade se ponovo vraća novinarskoj profesiji. 

Pajaco:
- Njegovi tekstovi su puni patriotizma. Kao i ostali, i on se raduje velikoj pobedi.

Neko:
- Oslobođenje donosi  i ujedinjenje južnoslovenskih naroda. Nastaje nova država, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Pijade se i tome veseli i, naravno, da i tim povodom piše patriotske tekstove.

Pajaco:
- Istovremeno, na istoku Evrope se rađa prvo komunističko društvo u ljudskoj istoriji. Dve godine kasnije i Pijade postaje komunista.

Neko:
- Komunizam će obeležiti ostatak njegovog života u kom će ključni događaj predstavljati četrnaestogodišnje robijanje u Lepoglavi. On tamo upoznaje Broza, sa Rodoljubom Čolakovićem prevodi dela Karla Marksa... Organizuje štrajkove...

Pajaco:
- Četrnaest godina je zaista dug vremenski period. I kada izađe iz zatvora, ubrzo se tamo ponovo vraća.

Neko:
- Od daljeg robijanja, Mošu spasava izbijanje Drugog svetskog rata. 

Pajaco:
- Znam da zvuči paradoksalno, ali rat donosi njegovu punu afirmaciju. Odmah po okupaciji Jugoslavije, Pijade je upućen u Crnu Goru da izvrši pripreme za ustanak. 

Neko:
- Posle uspešno obavljenog zadatka on prelazi u Vrhovni štab.

Pajaco:
- Februara sledeće godine radi na donošenju čuvenih „Fočanskih propisa“.

Neko:
- Ako se zovu fočanski, to nam više nego jasno govori da su nastali u Foči. Da nije bilo tih propisa, niko i nikada ne bi ni čuo za tu bosansku varošicu!

Pajaco:
- Februar je, godina je 1942. a ti, ja i Moša smo u Foči, i donosimo „Fočanske propise“. Ništa manje?! I dok je tvoj i moj rad na propisima nevidljiv, kao što smo i nas dvojica nevidljivi, Mošin je veoma vidljiv.

Neko:
- U to vreme, Foča je bila centar slobodne teritorije koja je obuhvatala Crnu Goru, Sandžak i Istočnu Bosnu.

Pajaco:
- Na tom prostoru je nova vlast besprekorno funkcionisala. Između ostalog zahvaljujući i „Fočanskim propisima“.

Neko:
- Nažalost, ne dugo jet tokom velike prolećne ofanzive italijanske fašističke slodateske početkom maja pala je i Foča.